Још један поглед на Државно првенство и коментар писанија Др. Диклића!
Поодавно смо већ апсолвирали све о Државном. Међутим остао је горак укус на сва дешавања. Ни једног момента не доводећи у питање квалитет побиједника Бранка Стојковића нити углед нашег дугогодишнјег судије Мите Вуковића, а ни жељу нашег колеге Филка Ивана да ствари постави на ноге. Све у свему сплет свега помало, а највише тога што се кроз сва наша досадашња такмичења провлачила пракса слободне процијене, а што је овај пут нанијело штету нама као домаћинима, а и гостима који су били оштећени системом.
Као што рекох не бих да се враћам већ да апелујем да се дозовемо памети и врлинама, које су увијек красиле овај спорт: толерантности, колегијалности и надасве пријатељству. Осим тога ако већ позовемо госте на наша првенстав онда имамо и обавезу као домаћини, колеге и као представници Националног савеза, како год Он у наставку имао име!
Нормално да постоји и добра страна овог такмичења. То је била спортска борбеност, дружење и оно најбитније, летијело се!
Наспрам овога, као посластицу за препричавање имам да похвалим писање једног од наша два представника, на Европском првенству у клуб класи, Др Ацу Диклића. Објавио је на свом сајту, виђење и искуство, врло садржајно и сликовито, са овог такмичења. Приказао је такмичење на прихватљив начин за сваког али и као такмичар који је научио много и исто понудио свима нама као на длану. Једноставно речено сажвакао је и заинтересовао нас. Хвала нашем колеги и пријатељу што нам је омогућио да дотакнемо небо и КИШЕ У ЛИТВАНИЈИ!
Бранко Благојевић
